mixer_house_sarajevo_pripreme_7_septembar_2017_RSA4

Ti si sav moj bol … Milan Mladenović u jednoj od svojih pjesama..

Direktor Mikser House-a Ivan Lalić  prisjeća se trenutaka provedenih u društvu Milana Mladenovića, poznatog jugoslavenskog muzičara iz grupe EKV..

Ovih dana navršilo se 23 godine od smrti legendarnog jugoslovenskog rok muzičara Milana Mladenovića.  Mnogobrojni  EKV tribute bendovi svirali su u njegovu čast širom nekadašnje zajedničke zemlje, inicijative za pokretanje ulica, trgova nazvane njegovim imenom su reaktuelizovane, a svi mi koji smo  ga neizmerno voleli i poštovali smo šerovali njegove pesme po mrežama, s knedlom u grlu i suzom u duši.

Dete vojnog lica, rodjen u Zagrebu,  pravoverni pacifist koji je tako veličanstveno povezivao region svojom muzikom ali i javnim delovanjem, je  tako uzvišeno personifikovao jednu zemlju i jedno vreme koje se više nikada neće vratiti.  Bez diskretnog sarma nostalgije, ali osamdesete  –  u predvečerije odvratnog rata na prostorima EX YU su u rock muzici predstavljale onu vrstu dekadentnog kreščenda koja se neminovno podsećala na maksimu – bilo je suviše dobro da bi bilo istina.

Imao sam tu čast i sreću da se družim s Milanom poslednjih par godina njegovog života. U Beoogradu je u to vreme postojao klub „Carmin“ u koji su svakodnevno  svraćali glumci, muzicari, pisci, reditelji, svi oni oni koji nisu pristajali na Milosevicev dijabolicni matriks. Grejali smo se, hrabrili, pisali, glumili, rezirali, borili da sacuvamo urbanu supstancu grada, koji je teško stenjao pod Miloševićevom čizmom.

Milan je bio sa nama, igrali smo zajedno bilijar, kao najvazniju stvar na svetu. Bilo je to vreme kada je saradjivao sa Subom, genijalnim novosadskim umetnikom koji vec dugo ziveo i stvarao u Brazilu, sve dok mu studio nije izgoreo u plamenu, kojom prilikom je i on stradao. Lista preminulih umetnika  iz najbližeg Milanovog okruženja je strahotna i neminovno asocira na upozoravajuce, kultne stihove EKV a  s početka devedesetih – „Jos samo par godina za nas“.  Vd, Pečar, kasnije i Magi, pa Gera dizajner, Grga  menadžer i na kraju i legendarni Dule Hercegovac, dugoogodišnji menadže benda. Cela jedna generacija je izbrisina sa lica Balkana zajedno sa zemljom u kojoj su rodjeni  i koju su neizmerno voleli.

Ta turobna leta smo provodili na Adi Bojani, na jugu Crne gore, nekadašnjem nudističkom ostrvu za Nemačke turiste, koja se nekako začudno tih godina pretvorila u nadrealno utočište urbanog  Beograda. Cela scena je bila tu, Od  Brejkersa, preko Gere, Miska Plavog, Kristala, filmskih reditelja, glumaca.  Milan je več bio ozbiljno smrsao, svi smo brinuli za njega, slutilo je na nesto gadno. Bio je cutljiv, neraspoložen. Vozio sam ga njegov poslednji koncert u Budvi, avgusta 94. te. Bio je poprilično oronuo, ali glas je bio netaknut, onaj njegov razarajući, kao u najboljim danima.  Negde sam  znao da je to bilo poslednji put. Umro je par meseci  kasnije.

Danas, nakon 23 godine, Milan je sa nama i dalje.  Matea, moja drugarica iz Ljubljane je prekljuce postovila  na svom fb profilu njegovu pesmu „Ti si sav moj bol“ . Bilo mi je nekako drago i toplo u srcu. Eto i Ljubljana ga se seća.  Ponosan sto fasadu MH Sarajevo, krase stihovi  EKV a – Ovo je zemlja  za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude.“   Još ponosniji što je autor grafičkog rešenja Ajša Beširević iz Sarajeva, koja ima samo 22-3 godine, dakle rodjena  je otrpilike kada je Milan preminio.  Kakva divna metafora , kakva nada da moramo ići dalje.  S Milanom, naravno. Počivaj u miru legendo. Dok je nas, biće i tebe.

Ivan lalić, direktor MH, Sarajevo