slavimir1

Slavimir Stojanović Futro: „A smisao života, za one koji nisu obavešteni, je – ljubav.“

Izložbom „Komplikuj jednostavno“ Slavimira Stojanovića Futre , jednog od najznačajnijih beogradskih, balkanskih ali i svjetskih dizajnera otvoren je festival „Iz Beograda s ljubavlju“ u sarajevskom MH 20. oktobra. Publika i danas u nedjelju dolazi u našu Mikser gallery da vidi izbor njegovih najznačajnijih radova. Master class koji je održao studentima Arhitektonskog fakulteta i svim zainteresovanim bio je ispunjen do posljednjeg mjesta. Sve skupa, divan povod za intervju za Mikser House u Sarajevu.

ss4

Slavimir: Izložba sadrži veliki broj projekata u domenu vizuelnih komunikacija nastalih u periodu od 30 godina bavljenja ovim poslom. Imao sam sreću da se za sve to vreme bavim najrazličitijim disciplinama ove primenjene umetnosti, kao što su grafički dizajn, ilustracija, advertajzing, kopirajting, dizajn logotipa, omota za ploče, brending i modni dizajn.

MHS: Kako ste se i kada počeli baviti dizajnom i koliko su se „pravila igre“ promijenila otada?

Slavimir: 1985. sam dobio prvi honorar za plakat Palilulske Olimpijade Kulture u Beogradu. Imao sam samo 16 godina, pa su roditelji morali da mi otvore žiro račun u banci, i evo, od tada živim od dizajna. Pravila igre su u svojoj suštini ista, moraš nešto da napraviš što uspešno komunicira sa ciljnom publikom, da bi to mogao da naplatiš. Sa druge strane, okolnosti su se značajno promenile. Razvojem kompjuterske tehnologije, taj isti posao, se sada ubrzao više stotina puta, brže se radi i daleko brže mora da se misli. Danas smo u stanju da dnevno uradimo po nekoliko ideja za različite projekte i da ih odmah tehnički realizujemo, a za to je ranije moralo da se izdvoji po nekoliko nedelja ili meseci zbog sporog manuelnog rada. Međutim, ono što je najvažnije i što nikada neće zastareti je sposobnost kreiranja lucidnih, originalnih i nezaboravnih ideja, koje, u stvari, razlikuju koliko dizajnere, toliko na kraju i njihove klijente.

MHS: Često pominjete da je Vaša životna mantra „komplikuj jednostavno“ a to je i zvanični naziv Vaše izložbe u Sarajevu…Kako primjena te mantre izgleda u dizajnu? Dozvoljavate li klijentima da utiču na Vaše viđenje dizajna proizvoda?

Slavimir: Na studijama u Švedskoj sam se susreo sa skandinavskim minimalizmom, kako u kreativnim disciplinama, tako i u svakodnevnom životu. Elemente balkanskog nasleđa, bogatog satirom, ironijom i humorom na drugu loptu, iskombinovao sam sa pomenutim minimalizmom i dobio kreativno-životnu mantru Komplikuj jednostavno. Ona podrazumeva da se sa što manje likovnih, vizuelnih elemenata saopšti poruka koja u sebi sadrži višeslojni sadržaj. Klijenti sa kojima radim imaju sluha za ovu vrstu kreativnog pristupa rešavanju njihovih komunikacijskih problema. Ovaj posao je zajednički napor dizajnera i klijenta i od presudne važnosti je da su njihove platforme usklađene i poslovno i privatno. Teško je raditi za nekoga koga ne voliš i ne ceniš. Probao sam, znam.

MHS: Kakva je pozicija dizajnera iz regije na svjetskoj sceni? Koliko su (ste) cijenjeni?

Slavimir: Dizajneri sa ovih prostora imaju priliku sada, više nego ikada pre, da se oprobaju na svetskom tržištu kroz kanale samopromocije na društvenim i profesionalnim mrežama. To, naravno, nije nimalo lako i traži kompletnu posvećenost, za koju mnogi, istrošeni dnevnim i lokalnim projektima, nemaju dovoljno energije. Međutim, talenata i upornosti ovde ne nedostaje, tako da su mnogi već uspešno ostvarili kontakte i rade fenomenalne projekte u inostranstvu. Dakle, fokus i upornost su dve najvažnije komponente savremenog uspeha u dizajnerskom poslu danas.

MHS: U subotu ste održali master class sa studentima u okviru festivala Pop3-Up Sarajevo. O čemu ste im govorili?

Slavimir: Pre svega sam im govorio o važnosti rada na samom sebi, jer bez razvoja unutrašnje vertikale ličnosti, nemoguće je dugoročno biti na visokom nivou u bilo kom poslu. Takođe, od velikog značaja je da u svakom projektu traže elemente istine sa kojima mogu da se identifikuju i tako sinhronizuju svoje znanje i talenat sa zadatkom na kome su angažovani. Najbolji rezultati se postižu kada celim svojim bićem verujete u ono što radite.

MHS: Šta nam donosi budućnost kada govorimo o dizajnu? Koliko su zapravo već digitalni mediji promijenili percepciju i očekivanja publike ali i pristup samih autora?

Slavimir: Mi u digitalnoj revoluciji živimo već decenijama i svako ko uspešno prati radikalne promene u tehnologiji komunikacija na dobrom je putu da stvara kreativno relevantne sadržaje. Međutim, pre svega toga dolazi kvalitet ličnosti, talenat, fokus i upornost, pa tek onda savladavanje izazova novih tehnologija kao oruđa za što adekvatnije i preciznije prenošenje kvalitetnih poruka i sadržaja.

MHS: Kako ocjenjujete saradnju dizajnera na području Balkana? Može li bolje…?

Slavimir: Uvek može bolje, ali inicijativa koju pokazuju profesori moje generacije je za svaku pohvalu. Imamo nekoliko konferencija u regionu koje organizovano posećuju studenti iz raznih krajeva, tako da je to dobra osnova za buduće kreativno prožimanje i stvaranje novih kreativnih kvaliteta.

MHS: Kakav je osjećaj putovati iz Beograda ka Sarajevu. Koliko su naša dva glavna grada blizu odnosno daleko kada govorimo o dizajnu i umjetnosti? Poznaju li se dovoljno?

Slavimir: Ja po vaspitanju i obrazovanju, srcem i glavom, pripadam ovom širem geografskom prostoru, na kome se govori jezikom koji svi međusobno razumemo. Samim tim pripadam istom kulturnom podneblju, koje me svojim nijansiranim razlikama, zbog različitih istorijskih okolnosti i uticaja, upravo veoma privlači. U Sarajevu se, zahvaljujući ljudima koji me uvek dočekaju otvorenog srca, osećam kao kod kuće. Mislim da živimo u vremenu prećutnog laganog razdvajanja, zbog lakše kontrole, vlasti i upravljanja. Ja svojim radom i primerom pokušavam da budem kontra tom trendu, jer duboko verujem da je većina ljudi u svojoj suštini dobra. Kada bi mislio suprotno, bio bih izrazito nezadovoljna osoba, ogorčena i ozlojeđena sa večitim pitanjem o smislu života. A smisao života, za one koji nisu obavešteni, je – ljubav.

(Razgovarala: Mirna Omerčaušević/Mikser House)