nhfgfjdfjfh

Blog: Mustafina priča

Ovde u Miksalištu, volonteri i izbeglice se mešaju ko jedna velika porodica. Jedan od naših omiljenih porodičnih članova je Mustafa, četrnaestogodišnji dečak iz Anbara, Iraka. S nama je tri meseca i skoro je postao volonter na distribuciji, gde pomaže našim volonterima da razdele odeću, ćebiće i obuću ljudima kojima je to potrebno. Ovde je sa svojim roditeljima i dva brata, kao i sa ujakom i njegovom ženom i dvoje dece.

Njegova porodica je odlučila da napusti Anbar kada je Islamska država (ID) preuzela grad, i svakodnevni život postao jako težak, gde je čak i pušenje kažnjeno smrtnom kaznom.

“Moj ujak Ahmad, on bi pušio u kući pa bi oprao ruke i sve sapunom pre nego što bi izašao napolje,” kaže Mustafa s osmehom.

Pre svega ovoga, Anbar je bilo jedno mirno i bezbedno mesto, gde je išao u školu i igrao futbal, kao većina dečaka njegovih godina po celom svetu.

Njegov put je počeo u Siriji, odakle je otišao u Tursku gde je ostao tri godine i živeo pod lošim uslovima. U Srbiji je tri meseca, i kaže da je ovde mnogo bolje, mada hladni meseci čine da noći budu jako neudobne u kampu.

Uprkos tako teškim životnim okolnostima, nije izgubio svoj široki osmeh i dečački nestašluk. Tim iz Miksališta ga zafrkavaju da je on “veliki problem,” ali njegovo prisustvo je definitivno dodalo čari distribuciji zadnjih par dana.

 

“(Miksalište je) jako dobro. I šef, Albert, on je jako dobar”. Ovde, kaže da je stekao prijateljstva i provodi svoje dane na mnogo zabavniji i korisniji način, kao i da je ovde hrana bolja nego na Bazaru.nhfgfjdfjfh

 

Nada se da će uskoro da se vrati kući, sada kada je ID proteran iz grada i stvari se vraćaju u normalu. “Moj teča u Anbaru, on mi kaže da je sve ok sada (tamo)”.

 

Ali, put kući je isto toliko težak i skup kao put ovamo, tako da, za sad, on ne zna šta će biti. Za sad, pokupio je neke srpske reči i ne bi mu smetalo da ostane ovde, ukoliko tako odluči šef familije.

 

“Moja mama je šef”, kaže on. “Ako ona hoće da idemo, ićićemo. Ako hoće da ostanemo, ostaćemo”.