Muzika-u-razmetaju

Klasična muzika u izmeštanju- Kosta Jakić i Catho Veltjen – Prokofjev i Šostakovič za izbeglice

Koncert “Klasična muzika u izmeštanju – Kosta Jakić i Catho Veltjen”  održaće se u ponedeljak 06. mart- a, sa početkom u 18h na sceni Mikser House-a, a organizovan je u okviru međunarodnog umetničkog projekta “Phd in one night “ – esteteska edukacija za sve.

Koncert se realizuje u saradnji sa Miksalištem, lokalnom inicijativom za pomoć i solidarnost sa  Izbeglicama sa Bliskog istoka kojoj je od avgusta 2015. podršku pružilo preko 1500 volontera iz celog sveta, a pomoć dobilo preko 200.000 izbeglica. Volonteri Miksališta i korisnici koji ga svakodnevno posećuju zajedno će prisustvovati koncertu kao jos jednom gestu solidarnosti umetnika, lokalne zajednice, izbeglica I migranata koji su se u svojem dugom izmeštanju zatekli u našem gradu.

Specijalan gost na koncertu biće Katarina Šandorov, a na programu će biti izvedena dela  Prokofjeva, Rahmanjinova , Čajkovskog, Glazunova, Šostakoviča. Posle koncerta sledi razgovor sa muzikološkinjom Marijom Maglov na temu pokušaja drugačijih kontekstualizacija klasične muzike.

Kosta Jakić (1997) klavir svira od svoje četvrte godine, a već u dvanaestoj započinje školovanje u klasi Sergeja Leščenka koji postaje njegov učitelj klasične muzike, dok ga Valentin Botev podučava džezu. Osvojio je drugo mesto na Belifius nacionalnom takmičenju 2012. godine, dok je 2007. bio među finalistima na „Concours Musical de France”.

Kosta komponuje i izvodi muziku raznih žanrova, od klasične do džez muzike, a tokom svoje dosadašnje karijere je sarađivao na brojnim eksperimentalnim muzičkim projektima. 2014. je primljen na Kraljevski konzervatorij u Antverpenu kao „mladi talenat“, a danas na konzervatoriju studira u klasi Poline Leščenko. Program u pripremi: Štokhauzen, Rzevski, Betoven, Bah, List, Šopen. Na prvoj godini studija svirao je  sa uspehom 3. koncert Rahmanjinova ( 1. deo), kao delo posebne virtuzonosti ( o čemu je pisao i flamanski dnevni listu De Morgen http://www.demorgen.be/plus/kosta-jakic-b-1456534204203/)

Kato Veltjen je svoje muzičko obrazovanje započela u devetoj godini na muzičkoj akademiji koju je završila sa najvišim ocenama. Pored klavira, njena interesovanja obuhvataju i ples, pevanje i hip hop.

Školovanje je nastavila na Kraljevskom konzervatoriju u Antverpenu, gde je podučava Polina Leščenko. Pored toga što se i dalje obrazuje, Kato predaje u privatnoj školi “Impulse Music” , gde podučava klasičnu muziku, džez i filmsku muziku.

Više o  međunarodnom umetničkom projektu Phd in one night: http://www.phdinonenight.net/

 Razgovor posle koncerta ,Klasična muzika u izmeštanju- Kosta Jakić i Catho Veltjen – Prokofjev i  Šostakovič za izbeglice, 18-20h

» Estetska edukacija za sve- Ratna sonata Prokofjeva za izbeglice rata, visoka kultura ili baza nadgradnje? »

Posle koncerta na kome će mladi belgijski pijanisti izvesti  za izbeglice sa Bliskog Istoka Prokofjevu   7. Ratnu sonatu Staljingrad pisanu 1942-e, za vreme opsade Staljingrada koju je Svjatoslav Rihter prvi put izveo 1943-e,  Phd in one night međunarodna  umetnička platforma za estetsku edukaciju svih  pokrenuće sa Marijom Maglov, muzikološkinjom, pijanistima, ali i izbeglicama i svim zainetersovanim licima- razgovor na temu dometa masovne esteteske edukacije, njenih istorijskih pokušaja i njene aktuelizacije. Konkretno, u slučajevima masovnih katastrofa rata,  izbeglim i rasaljenim licima se kao krajnji domet ( koji čak često i izostaje) nudi elementarna humanitarna pomoć kao osnov podrške,  brige i solidranosti  ( lokalne/ međunarodne) zajednice spram njihovog prinudnog izmeštenja. Iskustvo Phd in one night projekta čiji su članovi u više navrata radili sa migrantima u Belgiji na estetskom obrazovanju,  jesu da su migranti neuporedivo motivisaniji u slucajevima učenja  ‘nekorisnog fonda reči“ (more, horizont, poezija npr.)  u odnosu na klasične metode učenja stranog jezika koje od njih traže  isključivo savlađivanje tehničke strane novog jezika (gramatika); pokazuju  veliki elan kada plesačice savremenog plesa rade na njihovom opismenjavanju na francuski  jezik ( a ponekad na opismenjavanju generalno)  kroz ples i pokret; ili kada članovi njihovog umetničkog kolektiva  rade na obogaćivanju francuskog jezika kod dece migranata koje zive u Belgiji,  kroz nadrealističke tehnike kolaža reči, koje nazivaju – „pejzaži reči“.

Uz prepostavku da subjekt  « izbeglica » ili (u slučaju istorijskih primera  socijalističkih država masovne estetske edukacije)  subjekt « radnik »,  već poseduju veliki fond različitog znanja i nikada ne sosciološki klasifikovanih, unapred oređenih afiniteta, što je osnovna premisa  društva jednakosti kao aksioma od koga se polazi, razgovor ce pokušati da obuhvati problematiku  društvene emancipacije kroz estetsko obrazovanje kao mogući horizont iščekivanja. Ambematsko pitanje razgovora sa Marijom Maglov, autorkom nedavno objavljene knjige : The Best of: umetnička muzika u PGP-u (Izdavač: Fakultet za medije i komunikacije – Univerzitet Singidunum, 2016.) mogao bi se svesti na sledeće: Da li su pokušaji simfonijskih orkestara u fabrikama vredeli pokusaja ? I  dq li bi i u kom pravcu danas izmeštanje  « visoke kulture » trebalo da se kreće?

*Marija Maglov (1989), studentkinja doktorskih studija muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Saradnica je Centra za istraživanje popularne muzike i sekretar časopisa AM: Journal of Art and Media Studies. Završila je osnovne studije muzikologije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a master studije na Fakultetu muzičke umetnosti. Bila je stipendistkinja „Fonda za mlade talente – Dositeja“ i stipendistkinja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Izlagala je radove na konferencijama u zemlji i inostranstvu i objavila tekstove u naučnim časopisima i monografijama. Njeno polje interesovanja obuhvata muziku 20. veka, savremene muzičke prakse i studije medija. Nedavno je objavila knjigu:“ The best of: umetnička muzika u Pgp-u“, izdavač- Fakultet za medije i komunikacije, 2016.

 

* Kolektiv umetnika okupljen oko međunarodnog umetničko-istraživačkog projekta Phd in One Night  http://www.phdinonenight.net/ sa sedištem u Briselu, u centar svog istraživanja stavlja hipotezu emancipatorske i egalitarističke transformacije drustva kroz estetsku edukaciju za sve, oslanjanjem na kolektivnu intiligenciju i korišćenjem kreativnog potencijala svakog.

Ulaz je slobodan, dobrodošli.