Blog: Uslovi kroz koje prolazimo da bismo došli do Evrope su pakleni
Hamam

Ja sam vojnik,  radio sam u specijalnim jedinicima za Vladu Avganistana. Išao sam u školu, imao društvo, imao sam snove, planove. Želeo sam da se oženim, želeo sam da imam decu da napravim fudbalski tim. Sada ne znam ni da li ću preživeti.
cats
Hamam iz Avganistana
Talibani su svuda povezani, po celom svetu, ne znam ni da li ću doživeti sutra. Zašto? Zato što sam radio u specijalnim jedinicama i borio se protiv njih. Jedan dan su došli i rekli od sada radiš za nas, radićeš sve što ti mi kažemo. Umrećeš za nas ako treba. Odbio sam i rekao da ja radim samo za vladu Avganistana. Nakon toga su došli i pretukli mog oca, toliko su ga tukli da je jedva preživeo. Pokušali su preko njega da dođu do mene. Ja sam na njihovoj listi tako da je moj život verovatno završen ali pokušaću da se izborim.
Kada mislite da imate sve konce u rukama, da radite,zarađujete možete da se osamostalite svi snovi vam se sruše. Sreća je da sam ja mlad, imam samo 22 godine pa mogu sve da nadoknadim ako me ne nađu, ako ne budem uhvaćen. Znam da vi to ne razumete,tamo nema milosti, oni urade ono što naume, ali zašto su baš mene izabrai? Stalno spavam sa jednim okom otvorenim, mada onda pomislim šta će mi život kada ću stalno morati da bežim. Moji roditelji su se preselili, otišli iz našeg rodnog grada zbog mene.
DSC_281833
Pretnje su postale vrlo ozbiljne i moj stariji brat je došao i rekao ti moraš da odeš, tebi ovde više nema života, mi nećemo moći da te zaštitimo. Uzmi novac i kreni. Kada se čujem sa njima uvek preispitujem svoju odluku. Uslovi kroz koje prolazimo da bismo došli do Evrope su pakleni. Ja sam zaista dosta toga proživeo kroz svoj rad u vojsci i ovo što krijumčari i određeni pripadnici policije rade je nečuveno. Sramno! Koja je cena slobode? Stalno se to pitam… Koja je cena da odem i živim mirno, oženim se i prekvalifikujem. Mi mladi smo svesni da nam je godinama plasiraju ono što njima odgovara. Preko društvenih mreža svašta smo videli i naučili. Ranije to nije bilo moguće jer sve kontrolišu, ali sada putem interneta možeš da dođeš do bilo koje informacije.
Majka plače, svaki put kada se čujemo ona plače kaže da se ne vraćam da čuju da me i dalje traže, da nađem i započnem drugi život. Gde ću ga naći ne znam, čak ne znam ni da li ću moći mirno da živim ili ću stalno da bežim, koliko im znači da me uhvate. Brat mi strašno nedostaje, ipak je on moj stariji brat i moj uzor. On je završio fakultet i ima odličan posao, uvek sam gledao u njega sa divljenjem a sada ni ne znam kada ću moći sledeći put da ga vidim.
Ja ću do tada da sanjam proplanak i moje prijatelje, kako se smejemo, družimo i pevamo, imam utisak da mi je ostalo samo da sanjam.
Published by the Friedrich Naumann Foundation for Freedom with the support of Mikser House. The views expressed in this blog are those of the authors alone. They do not necessarily reflect the views of the Friedrich Naumann Foundation for Freedom.
Naslovna fotografija: Marija Piroški

Comments