Blog: Stvaramo zajednicu koja nema, nacionalnost, rod i klasu
Ivana Zarić

Kada su se prvi antropolozi uputili na ekspediciju u Toresov moreuz daleke 1898. godine, nisu ni slutili kakve će dimenzije poprimiti postupak koji su tada prvi put primenili – rad sa ljudima koji su pripadnici udaljenih kultura. Naravno, od tada pa do danas mnogo se toga promenilo. Ne živimo više u kolonijalnom svetu, ali velike svetske sile i dalje kontrolišu zemlje Trećeg i Četvrtog sveta. Ne postoje više robovi, ali ljudi i dalje rade u uslovima koji im poništavaju osnovno ljudsko dostojanstvo. Nema više kraljeva koji osvajaju svet, ali malobrojna elita i dalje drže u šaci one koji nemaju moć. Mi antropolozi, izumrla vrsta u postkolonijalnom svetu, i dalje pokušavamo da ostvarimo društvenu pravdu i približimo se pripadnicima tih dalekih kultura.

 

t2 (1)Radeći na Miksalištu, stekla sam mnoge prijatelje koji potiču sa Bliskog Istoka i iz Afrike i sada su u potrazi za novim životom. Ti ljudi više ne žive negde daleko – sada su među nama i predstavljaju deo naše zajednice. Svakog dana međusobno delimo znanja i iskustva. Crtamo i stvaramo nove likove, ukrašavamo ruke jedne drugima, pravimo nakit koji deca ponosno nose i nekada stave koju perlicu u usta, pa ih mame grde. Razgovaramo malo na engleskom, malo na srpskom, malo na farsiju ili arapskom. Jezik koji se priča na Miksalištu je jezik ljubavi i prijateljstva koji probija sve granice. Tokom kreativnih radionica ili običnih razgovora, koji su uvek ispunjeni šalama i igrom, ne samo da učimo o kulturama i tradicijama Bliskog Istoka, već stičemo prave prijatelje koji nam nekad poprave sumoran dan i nasmeju nas kad smo neraspoloženi. unnamedVrednosti poput multikulturalizma i socijalne pravde svakodnevno dolaze do izražaja na Miksalištu. Kao koordinatori, bili smo na raspolaganju onima koji žele da pomognu (volonterima, ljudima koji doniraju humanitarnu pomoć i odeću), izbeglicama ali i drugim zaposlenicima na Miksalistu. Međusobno se podržavamo i stvaramo zajednicu koja ne govori samo jedan jezik i koja nema nacionalnost, rod i klasu – već ima snagu da pokaže koliko je malo potrebno za trenutnu sreću. Možda sve naše strepnje nestanu za trenutak, kada izmamimo osmeh nekom malom detetu koje razigrano trčkara kroz Miksalište, ne znajući šta mu se zaista dešava i gde ide.

unnamed (1)

 

Teodora je na Miksalištu od oktobra 2016. Nakon rada sa ženama i koordinatorskih aktivnosti oko radionica i distribucije, trenutno vodi Miksalište. Diplomirala je antropologiju i etnologiju na Filozofskom fakultetu, gde sada piše master disertaciju.

Comments