Blog: Moja deca zaslužuju da rastu daleko od straha i smrti
Hasan

Rođen sam i živeo u Iraku, ali sam iz svoje domovine morao da odem jer sam bio uplašen, brinuo sam se za svoj, ali i za život svoje porodice. Svaki dan smo viđali kako ubijaju ljude. Vama to deluje neverovatno, ali zaista je tako. Na vestima svakodnevno broje žrtve. Nekada taj broj pređe stotinu, nekada i hiljadu.

U Iraku sam imao sve – ženu, decu, posao, kuću, automobil…sve sam imao. Ali to ništa ne vredi ako si svaki dan izložen borbi za goli opstanak i ležeš svake noći u krevet pitajući se da li ćeš doživeti naredni dan. Da li će tvoja deca doživeti da odrastu.

Napustio sam zemlju sa ženom i decom, ali i dalje ne mogu da stupim u kontakt sa ostatkom porodice koja je ostala u Iraku jer su sve telekomunikacione mreže uništene.

Hasan na Miksalištu
Hasan na Miksalištu

Naše putovanje do Srbije je trajalo dva meseca. Prva destinacija je bila Turska, do Itambula samo putovali najpre autobusom, a zatim i brodom, nakon čega smo se zaputili u Bugarsku. Neretko smo bili prinuđeni da spavamo na zemlji, bez ikakve podloge, jer nisu hteli da nas prime u hotele / hostele. Deca su se već nekoliko puta razbolela od hladnoće.

Sa srpske granice su nas odvezli u Beograd, a u policiji su nam rekli da nas večeras vode u izbeglički kamp u Krnjači, gde ćemo prespavati. Na Miksalištu smo dobili hranu, odeću, decu su pregledali doktori, a dobili smo i priliku da se nakon dugo vremena okupamo.

Nadam se da će me u Srbiji prihvatiti i da ću uspeti da nađem posao. Ovde želim da živim i radim, da odgajam svoju decu. Ona zaslužuju da rastu u zdravom okruženju, daleko od straha i smrti.

 

 

Published by the Friedrich Naumann Foundation for Freedom with the support of Mikser House. The views expressed in this blog are those of the authors alone. They do not necessarily reflect the views of the Friedrich Naumann Foundation for Freedom.

Comments