Blog: Ponekad je i volonterima potrebno malo pomoći
Ivana Kazazović

 Ovo je priča o Edrijen i Džordanu, i prijateljstvu koje ih je jednog hladnog dana spasilo smrzavanja na ulicama snežnog Beograda.

misklasite 3

Edrien i Džordan su mladi bračni par iz Sjedinjenih Američkih Država. Tokom mesec dana volontiranja na Miksalištu, upoznali su mnogo ljudi sa kojima su, vežbajući konverzaciju tokom časova engleskog, razmenili životna iskustva i priče. Kroz zajednički volonterski rad, osnaživali su svoju vezu koja traje još iz studentskih dana. “Imam utisak da Džordana mogu bolje da upoznam gledajući ga kako rešava probleme i saoseća sa ljudima kada su u nevolji”, kaže Edrien.

miskaliste 1

 

Međutim, nije samo njihova veza ojačala na Miksalištu. Stečena prijateljstva su se dokazala baš kad im je bilo najpotrebnije.

Jednog popodneva, tokom prvih snežnih dana u Beogradu, Edrien i Džordan su odlučili da izađu malo iz Miksališta. U pokušaju da pomognu onima koji žive u neadekvatnim uslovima u barakama iza železničke stanice, uputili su se ka tamo.

Tokom dana, Edrijen je svoje rukavice donirala jednom dečku kome su bile potrebnije – uprkos tome što je patila od gripa. Smrznutih ruku i bez dinara, uputili su se natrag u hostel ali su ubrzo primetili da joj je mnogo teško da pešači.

Srećom, našao se njihov drugar Vajs. Vajs je mladi izbeglica iz Afganistana i redovan učenik njihovih engleskih radionica. Nije mogao da gleda kako mu drugarica pati, pa je odlučio da da svoje malo da bi Edrijan mogla da plati taksi do kuće.

“Prvo sam mislila da ne mogu uzeti novac od izbeglice”, priča Edrien. Ipak je prihvatila njegovu pomoć i stigla taksijem kući, gde je o njoj nastavio da se brine Džordan.

Zahvaljujući njenom prijateljstvu sa Vajsom, Edrijen je izbegla jedno neprijatno, ako ne i opasno, iskustvo. Pomoć ide u oba pravca, a ova priča je samo jedan primer toga.

miskaliste dva

Jedno veliko hvala Vajsu na humanosti!

Comments